Voda je život

Voda je život! Mi u stvari umiremo za vodom, ali stvarno. Naše telo vapi za više vode. Naše ćelije su žedne. S druge strane kada malo bole razmislite čista voda za piće, kupanje i uzgoj hrane jedna je od najdragocenijih roba na planeti. Slobodno mogu reći NAJDRAGOCENIJA.

Voda je najvažnija supstanca na planeti. U vodi je nastao život i to je osnovna materija koju unosimo u organizam. Od celokupne vode na Zemlji samo 0,4% je dostupno kao pijaća voda. Ekološke promene, usled industrijalizacije i globalnog zagrevanja , predstavljaju veliku opasnost za očuvanje vode i našeg zdravlja. Zato svakodnevno treba misliti  o unosu vode, njenom kvalitetu i sprečavanju zagađenja životne sredine.

Mediji nas stalno obaveštavaju da nam, kao civilizaciji, ponestaje nafte i energije, i da će posledica ove nestašice biti teška po nas ako nešto ne preduzmemo. U stvari kažu da će nam ovi resursi trajati samo još 20-30 godina, maksimalno 50.

A malo je onih koji vam kažu da što se tiče pijaće vode mi smo već u krizi globalnih razmera. Nama kao civilizaciji već ponestaje vode za piće. Već u mnogim delovima sveta nedostatak čiste vode predstavlja najveći problem sa kojim se suočava ogroman broj ljudi. Neke crne prognoze kažu da će se u narednih 50 godina voditi više ratova zbog vode nego zbog nafte.

Zašto je voda toliko važna?

Jednostavno, voda je život, voda je neophodna za život, bez vode nema života. Sve svemirske sonde koje naučnici šalju u svemir imaju primarni zadatak da pronađu vodu na tim udaljenim prostorima.

No da se vratimo na našu Zemlju, na kojoj gle čuda… većina ljudi jednostavno nema dovoljno vode za piće. Tužno ali istinito. Velika većina ljudi koji žive u industrijskom svetu (čak i tamo gde ima vode) je dehidrirana.

I sada ćete se vi zapitati kako je to moguće? Pa mi redovno pijemo čaj, kafu, pivo, sokove… Tužna je činjenica da se u naprednim društvima zapadne civilizacije smatra da su čaj, kafa, alkohol, soda ili drugi oblici industrijski proizvedenih pića poželjna zamena za vodu.

S druge strane, manje se potencira činjenica da postoji prirodna, svakodnevna potreba tela (koje je najčešće pod stresom) za zdravom, čistom alkalnom vodom. Ovakvo gledanje na vodu i potrebe našeg tela za njom vodi nas u potencijalno smrtonosnu grešku. A ovo se nažalost najčešće viđa. Prosečna osoba na mojim predavanjima pije 3 čaše vode, svega 6 dcl. Katastrofa za zdravlje!

Koja je uloga vode?

Na ovo bih mogao da odgovorim samo jednim rečenicom. Voda je život! Bez vode nema života. Bez vode nema zdravlja. S druge strane savremana nauka vodu posmatra kao rastvarač u našim telima. Voda reguliše sve funkcije naših tela, uključujući delovanje svih čvrstih supstanci rastvorenih u vodi. U stvari, svaka funkcija tela se nadgleda i vezuje za efikasan protok vode.

Nabrojaću samo nekoliko funkcija koje voda reguliše u našim telima:

• Glavni sastojak krvi, ćelija i telesnih tečnosti
• Pokretanje krvi
• Transport svih hranljivih sastojaka u naše ćelije
• Transport kiseonika u naše ćelije
• Kretanje otpada iz naših ćelija
• Kretanje ugljen dioksida iz naših ćelija
• Protok limfne tečnosti
• Kretanje nervnih impulsa kroz naše živce
• Kretanje hormona kroz naše telo
• Pravilno funkcionisanje našeg mozga
• Čistač našeg tela, eliminacija toksina

Rađamo se sa preko 90% vode u telu, većinu života provedemo sa preko 70% vode u telu i na kraju umiremo kada postotak vode u telu padne ispod 55%. Kada dehidriramo, sve nabrojane funkcije (i hiljadu drugih) su oštećene i naše telo ne radi dobro. Dolazi do narušavanja normalnih metaboličkih procesa u telu. Nažalost, upravo se to događa za veliku većinu nas. Velika većina nas je dehidrirana.

Kada se javi simptom žeđi, mi smo već dehidrirani. Vremenom, kroz život, postajemo sve više dehidrirani, a naš mehanizam žeđi, kao najjači alarm za vodu, postepeno zakazuje, što dovodi do još veće dehidracije. I sada dolazimo do najinteresantnijih saznanja, simptomi hronične dehidracije uključuju: alergije, astmu, hronične bolove, zatvor, acidozu, suvu kožu i skupljanje unutrašnjih organa i i stanjivanje kože koje je povezano sa starenjem… i bezbroj drugih simptoma i bolesti.

Stručnjaci za vodu, peporučuju da dnevno moramo unositi između 2 i 3 litra čiste vode. Svako od nas je priča za sebe. U proseku svako bi trebao da unosi 3% vode od svoje telesne težine. Dakle, ako imaš 70 kg, 3% je 2.1 litara na dan. Već smo rekli da količina vode može da zvisi i od vrste hrane koju koristite.

Čisti, sveži (ne flaširani ili konzervirani) sokovi od voća i povrća mogu biti zamena za izvesnu količinu neophodne vode na dan. Takođe voda se može zameniti i manjim – ograničenim količinama nediuretičkih biljnih čajeva (naravno bez šećera).

Generalno, međutim, ključna namirnica za zdravlje je čista, alkalna, živa voda.

Količina pijaće vode nije dovoljna

Savremeni način života zahteva od zakonodavaca i društvenih uprava da obezbede pijaću vodu za stanovnike urbanih naselja. Kada pogledate širu sliku, državne i lokalne vlasti učinile su izuzetan posao pružajući „čistu“ vodu za celu zemlju. Naravno da ponegde postoje i izazovi. Ali generalno rečeno epidemijske bolesti koje se prenose vodom su retkost ili ih nema. Uprkos ovako velikom napretku, s druge strane, ne znači da bismo trebali zatvoriti oči pred mogućim i postojećim problemima.

Oko svakog objekta za vodosnabdevanje postoji zaštićena zona. Imajte na umu da maksimalni nivoi zagađenja kojih se vodna područja pridržavaju predstavljaju samo kompromisni standard zakonodavca, dizajniran da bude ekonomski izvodljiv za vodena područja. Nažalost u najvećem broju slučajeva, oni se više ili manje približavaju bezbednosnim standardima utvrđenim Zakonom i Pravilnikom o ispravnosti vode za piće.

Na našu veliku žalost, u proseku, voda za piće iz vodovoda sadrži preko 2.000 toksičnih hemikalija za koje je poznato da uzrokuju rak, mutaciju ćelija i nervne poremećaje. Ovakav rezultat je još i dobar jer se danas u svakodnevnoj upotrebi nalazi blizu 100.000 hemikalija. Šta više, svake godine 1.000 novih hemikalija se dodaju nekom proizvodnom procesu.

Postoji podatak da u USA, jednoj od najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta, industrija svake godine generiše oko 80 miliona kilograma toksičnog otpada koji se ne odlaže na odgovarajući način. Sve ove hemikalije dospevaju u vazduh, u zemlju a odatele u vodu, voda odlazi u reke i jezera odakle mi onda pijemo vodu.

Dakle, opterećenje toksinima je iz godinu u godinu sve veće, samim tim je i sve veći izazov za proizvodnju čiste i zdrave vode. Postoje podaci da se u pijaćoj vodi nekih vodovoda mogu pronaći mikro ostaci plastike, pesticida, otpadnih kanalizacionih voda, zračenje ili nekih drugih zagađivača.

Ovde hoću da naglasim da su to jako male količine koje na kratki rok, ne mogu mnogo da naruše zdravlje (npr. da izazovu neku epidemiju) ali na duge staze itekako mogu da utiču na zdravlje celog tela. Dakle sa blizu 100.000 hemikalija koje su sada u upotrebi i uvođenjem 1.000 novih hemikalija svake godine, nemoguće je da postrojenja za prečišćavanje budu u korak.

Svake godine se najmanje 10.000 slučajeva bolesti može pripisati kontaminiranoj vodi.  Uz dužno poštovanje za sjajan posao koji rade svi odseci za vodu u svim državama i gradovima, još uvek ne bih preporučio da pijete vodu iz slavine. Možda vas neće odmah ubiti, no vremenom će ugroziti vaše zdravlje. Suština je da morate piti filtriranu, pročišćenu ili destilovanu vodu.

U najnovijem izveštaju Evropska komisija iz 2020. god. napominje se da u oblasti kvaliteta vode, nivo usklađenosti Srbije sa zakonima Evropske unije (EU) je umeren, a neprečišćena kanalizacija i otpadne vode i dalje su glavni izvor zagađenja. “Veliku zabrinutost predstavlja to što se Srbija ne pridržava standarda o kvalitetu vode u pojedinim oblastima, poput nivoa arsena u (pijaćoj) vodi“. Sumnja uvek može da postoji na vodu iz slavine, na vodu iz bunara, ali i na flaširanu vodu.

Nešto malo o hloru

Hlor je jedan od najčešće korišćenih dezinfekcionih sredstava za dezinfekciju vode za piće. On se može upotrebiti za deaktivaciju većine mikroorganizama i relativno je jeftin. Hlor je uvek u nekom jedinjenju, zato što je veoma reaktivan element.

Dopustite mi da apsolutno jasno kažem da se ne zalažem za uklanjanje hlora iz procesa prečišćavanja vode. To bi bilo glupo. Hlorisanjem se kontrolišu mnoge bolesti koje se prenose vodom, uključujući tifusnu groznicu, koleru i dizenteriju. Na primer, kada je hlorisanje zaustavljeno u Peruu, dogodila se epidemija kolere od 300.000 slučajeva.

Međutim, treba shvatiti da je Hlor jedna od najotrovnijih supstanci koje su poznate. Radi sve, od sušenja kože i uništavanja kose do brisanja korisnih bakterija u debelom crevu. Nažalost, nusproizvodi hlorisanja (kao što su hloroform, dihloro-acetatna kiselina i MKS), koji se nalaze u vodi za piće, svi su dokazani kancerogeni.

Prema jednom američkom istraživanju, rizik od raka među ljudima koji piju hlorisanu vodu je 93% veći nego kod onih čija voda ne sadrži hlor. Veća je incidenca raka jednjaka, rektuma, dojke i larinksa i veća incidenca Hodgkinove bolesti među onima koji piju hlorisanu vodu.

Hlor je snažno impliciran kao glavni faktor u nastanku ateroskleroze i njenih srčanih i moždanih udara. Istim mehanizmima kojima Hlor sužava krvne sudove koji hrane srce, on takođe sužava krvne sudove koji hrane mozak. Shodno tome, Hlor je umešan kao glavni faktor koji doprinosi nastanku senilnosti i demencije.

Dakle u zaključku, nema sumnje, da je upotreba Hlora u vodi za piće pomogla zaustaviti širenje mnogih virulentnih bolesti koje se prenose vodom. No, s druge strane, takođe nema sumnje, da nam Hlor u vodi za piće predstavlja ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme. Hlor treba da ostane deo procesa prečišćavanja gradske vode. S tim da svako od nas treba učiniti napor da ga ukloni iz vode na kućnoj slavini. Bolje je za zdravlje na dugi period.

A šta je sa fluorom u vodi?

Evo rizikovaću da me smatrate ludim, iznećemo neka naša gledišta o upotrebu fluora u našoj vodi za piće.

Da li ste se ikada zapitali šta je tačno fluorisanje vode? Da budemo iskreni, sva voda sadrži bar malo fluora u sebi. Fluorizacija je postupak prilagođavanja nivoa fluorida u vodi za piće radi teoretske zaštite od propadanja zuba. Ova koncentracija varira od 0,7 do 1,2 delova na milion (ppm). Činjenice govore da je „organski“ Fluor prirodno prisutan u zemljištu, vodi, biljkama i mnogim namirnicama, dok je „industrijski“ Fluor koji se koristi za fluorisanje vode ustvari toksični otpadni proizvod. I to nam treba biti razlog za uznemirenje.

Da li Fluor radi? To je pitanje više od neke rasprave. Nema sumnje da je od početka fluorizacije učestalost karijesa u populaciji značajno opala. Jedan na prema nula, za fluorisanje vode! Ali sačekajte malo. Izgleda da procenat karijesa opada i u državama koje ne fluorišu vodu! U stvari, nema dobrih statističkih dokaza da Fluor (bilo u vašoj vodi ili u vašoj zubnoj pasti) čini bilo kakvu razliku u pogledu zdravlja zuba. Sva poboljšanja zdravlja zuba koja smo videli do sada na globalnom nivou, mogu se lako pripisati boljoj higijeni zuba (četkice, pasta i konac), a ne fluorizaciji.

To nas dovodi do ključnog pitanja: Da li je sigurna upotreba floura?

Da budemo pošteni, fluorisanje vode podržavaju brojna zakonodavstva vlada širom sveta i različite naučne organizacija.

S druge strane, razarajući, toksični efekti fluorida dobro su dokumentovani u nekim naučnim istraživanjima, to pokazuju brojni članci u časopisima New England Journal of Medicine i Journal of the American Medical Association koji kritički pišu i pokazuju da fluorizacija nije baš tako bezbedna metoda.

Nacionalni institut za nauku o životnoj sredini i zdravlju u USA je pokazao da fluorid uzrokuje rak. Neki naučnici su se javno izjasnili protiv fluorizacije, jer su naučne studije potvrdile da ona ne smanjuje propadanje zuba i da postoje jasni dokazi da Fluor može izazivati rak.

Pasterov institut u Francuskoj i Nobelov institut u Švedskoj doveli su do toga da je fluorizacija zabranjena u Francuskoj, odnosno Švedskoj, jer zdravstveni rizici od upotrebe fluorida su veliki. Njihov primer su sledile Finska, Holandija, Čile, Japan i mnoge druge zemlje i zabranile su stavljanje Fluora u vodu za piće.

Iako u Srbiji postoji zakonska obaveza fluorisanja vode za piće ona je praktično primenjena u svega nekoliko gradova. Uglavnom zakoni u različitim zemljama obavezuju da se voda u gradskim vodovodima sistemski fluoriše ukoliko je koncentracija Fluora u njoj manja od 0.7 mg/L. U zavisnosti od prosečne godišnje temperature Fluor se vodi za piće dodaje do koncentracije od 0.7-1.2 mg/L.

Manje se Fluora dodaje u područjima sa suvom i toplom klimom gde je potrošnja vode za piće veća. U hladnijim predelima ili u zimskom periodu se očekuje manja potrošnja vode, pa je manje i unošenje Fluora iz vode u organizam, zbog čega se on dodaje u većoj količini.

U vodovodima postoje posebni aparati kojima se u određenim vremenskim intervalima u glavni vod ubacuje 40% rastvor natrijum fluorida ili prašak natrijum silikofluorida. Ubacuje se onoliko fluorida koliko je potrebno da bi posle mešanja koncentracija Fluora u vodi za piće bila između 0.7-1.2 mg/L.

Obavezna je svakodnevna kontrola koncentracije Fluora u vodi iz glavnog voda, kao i povremena kontrola u vodi iz različitih mesta vodovodne mreže. Treba biti jako oprezan oko količine Fluora u vodi za piće, jer velike količine ovog elementa mogu ispoljiti brojne neželjene efekte i toksična dejstva.

Na žalost, moram vam reći da je Fluorid toksin koji se u telu akumulira-nakuplja (oko 50% dnevno za odrasle i 75% dnevno za decu). Svaka izloženost Fluoru ostaje u vašem telu i dodaje se nagomilanim. i to je ključ. Stalno smo izloženi visokim nivoima Fluora i to ne samo u našoj vodi.

Fluor se nalazi zubnoj pasti. Proizvođači hrane ga prskaju po namirnicama. Prisutan je u nekim farmaceutskim lekovima, od pilula za kontrolu rađanja do antibiotika. Neki gazirani napitci se proizvode od fluorisane vode. Jednom kada realno sagledate veličinu problema, shvatite da ne postoji način na koji možete da utvrdite koliki je unos fluora u naše telo. Svakako je daleko veći nego što nam treba i što nam koristi.

Zdravstveni problemi povezani sa Fluorom uključuju široku paletu simptoma, od uništavanja imunološkog sistema, preko povećanog rizika od nastanka karcinoma (neke studije kažu da povećava rizik 39%, a neke 80% za nastanak karcinoma rektuma) do genetske promene u spermi i drugim ćelijama. Neke naučne studije ga povezuju sa dramatičnim porastom smrtnih slučajeva usled zatajenja rada srca, dok ga druge povezuju sa nastankom i razvojem osteoporoze. Nedostatak energije i poremećaj rada probavnih organa su takođe posledice preterane količine fluorida u našem telu. Takođe je utvrđeno da je Fluor izuzetno moćan inhibitor naših enzima. A zna se da su enzimi život.  Suština je u tome da postoje više nego jasni dokazi o štetnosti Fluora, a on se ipak dodaje našoj vodi i hrani, bez dokazane koristi.

O da, skoro sam zaboravio, vezu aluminijuma sa fluoridom. Neka istraživanja su pokazala da Fluor u vodi za piće čini Aluminijum koji unosimo u organizam bioraspoloživijim. U prisustvu fluorida, više aluminijuma prelazi krvno-moždanu barijeru i taloži se u mozgu. Ova činjenica je jako loša po naše zdravlje jer kombinacija aluminijuma i fluorida uzrokuje iste patološke promene u moždanom tkivu koje se mogu naći kod pacijenata sa Alzheimerovom bolešću. Sad nemojte pogrešno shvatiti, ne tvrdim da je aluminijum/fluor uzrok Alzheimerove bolesti, ali ukazujem da postoji sumnja i da bi bilo pametno ograničiti izloženost Fluoru dok ne saznamo više o ovoj potencijalno lošoj kombinaciji.

Da li su sve vode za piće iste?

Iako se sva voda sastoji od istih osnovnih molekula H₂0, voda se ipak razlikuje prema tome kako se ti molekuli vezuju i formiraju „grupe molekula vode“ koje se zovu klasteri. Pojednostavljeno rečeno, voda se razlikuje u veličini ovih klastera. Što su klasteri manji, to je voda više bioraspoloživa, što znači da lakše može proći kroz ćelijske zidove i cirkulisati našim telom.

Ono što molekule vode drži zajedno u klasterima je površinska napetost. To je ono što vidite kada operete automobil, kapljice vode ostanu na haubi. Kada perete automobil, koristite deterdžent da biste smanjili površinski napon, što čini vodu “vlažnijom” i boljom za čišćenje. Očigledno je da ne možete koristiti deterdžent da biste „poboljšali“ bioraspoloživost vode za piće.

Ali možete koristiti Life Water. Jonizacija vaše vode za piće razbija njen površinski napon, čineći je “vlažnijom” i korisnijom za naše telo. Pored toga, postoji snažna sekundarna korist, podiže se njen pH. A veći pH, znači veću alkalnost, što onda znači više zdravlja. Jer u kiselom tkivu se razvijaju bolesti, u alkalnom tkivu nema bolesti.

Uzrok raka je oslabljeno ćelijsko disanje, tj. nedostatak kiseonika u ćelijama. Možete punim plućima udisati sveži kiseonik koliko god želite, ali vaše ćelije svejedno će i dalje vapiti za kiseonikom dok je god okruženje u organizmu kiselo. Nedostatak kiseonika dodatno zakiseljuje organizam pa nastaje začaran krug koji neizbežno vodi ka razvoju bolesti. Povisi li se pH-vrednost našeg organizma za samo 0,15, sposobnost ćelija da usvajaju kiseonik povećava se za 60 posto. Ćelije raka ne mogu se razvijati u okruženju koje je alkalno, tj. bogato kiseonikom. Isto važi i za parazite!

Osnovne preporuke za vodu koju pijete

Ovde ćemo vam izneti osnovne preporuke za pripremu vode za piće, tj. ono što minimalno morate učiniti, Za više informacija bilo bi dobro da proučite neku knjigu o vodi. Dakle, svu vodu koja dolazi u vašu kuću morate pročistiti kako biste uklonili hlor, fluor, hemijske ostatke, teške metale, bakterije, parazite itd. Odlično bi bilo da sve te toksine uklonite ne samo iz slavine gde pijete vodu, već i tamo gde se kupate i tuširate. Pa kako se to radi?

U praksi imate samo 4 izbora za uklanjanje toksina iz vode:

1. Sistem za celu kuću tretira vodu tamo gde ona ulazi u vašu kuću. Ovo je očigledno najskuplji način za rešavanje problema, ali ako zapravo nabavite dobar sistem koji uklanja sve toksine, to je dobar put. S tim da ovaj sistem uklanja i sve dobro iz vode, ovde se prvenstveno misli na alkalne minerale koji se prirodno nalaze u vodi.  S druge strane, možete nabaviti uređaj koji filtrira vodu koju pijete. Ovaj drugi način znači da možete izabrati uređaje koji filtriraju, jonizuju, mikroklasterišu i alkalizuju vodu.
2. Destilator za vodu – Nema sumnje da će dobar destilator za vodu pružiti „najčistiju“ vodu koju možete dobiti, ali morate biti sigurni da sadrži filter za ugljen, jer toksini poput hlora isparavaju i kondenzuju zajedno sa vodom koju pokušavate da očistite. Dakle i u ovom slučaju treba prvo filtrirati vodu a tek onda je destilovati. No ovde postoji jedan izazov. Destilovana voda, po svojoj definiciji, nema mineralni sadržaj. Godinama se vodila velika rasprava da li je to dobro ili loše. „Destiliteri“ tvrde da je demineralizovana voda prirodnija kao kišnica ili voda sa lednika, te da minerali iz vode, na kraju završavaju u zglobovima i izazivaju različite simptome. S druge strane, argument protiv destilatora je da većina životinja pije vodu koja je imala kontakt sa zemljom i stekla visok sadržaj mineral i da životinje zbog toga ne obolevaju. Pored ovoga za mineralizovanu, alkalnu vodu, primeri su visoka mineralna voda koju pije Hunza narod i koralna kalcijumska voda sa ostrva Okinave. Obe ove oblasti poznate su po dugovečnosti i zdravlju svojih stanovnika. Što se mene tiče, odlučite sami, s tim da mislim alkalna voda je bolja od destilovane. No ako se odlučite za destilovanu, morate voditi računa o svojoj ishrani i redovno unositi suplemente koji pružaju obilnu zalihu minerala. Takođe, u destilovanu vodu možete dodati Coralni prah sa Okinave koji vam ovu mrtvu vodu može oživeti.  A ​​što se tiče korištenja mineralima bogate vode, naučne studije su dokazale da kalcijum koji se taloži u zglobovima dolazi iznutra, iz našeg tela, to je kalcijum ispran iz naših kostiju zbog previše kiseline u našoj ishrani. To je kalcijum koji vam spašava život neutrališući preveliku kiselost u telu.
3. Reverzna osmoza – Aparati za reverznu osmozu proizvode vodu za piće dobrog kvaliteta. Problem koji imam s njima je što troše ogromnu količinu vode – puno litara vode otpada za svaki litar upotrebljive vode. Nisam baš siguran da je to danas opravdano zbog sve većeg nedostatka vode sa kojim se suočavamo. Takođe, ovi uređaji uklanjaju sve tokične materije ali i sve korisne minerale iz vode. I ovu vodu kao i destilovanu treba obogatiti i oživeti nekim mineralnim dodatkom kao što je koralni prah sa Okinave.
4. Filter za vodu je najrasprostranjeniji i najjeftiniji način, ali imajte na umu da će vas koštati više ili manje, no treba potražiti filter koji će zaista ukloniti SVE loše stvari, a ostavljati korisne minerale. Ovo uopšte nije lako. I ovde važi koliko para toliko muzike. Što više platite, imaćete bolji filter.  Od srca vam savetujem da se dobro obavestite o mogućnostima filtera i odaberete onaj pravi, najkorisniji za vas. Lično mislim, da ćete i u ovom slučaju morati da oživljavate vodu mineralima koji alkalizuju.

Osnovne preporuke:

• Pijte 10-15 čaša čiste, žive vode dnevno.
• Kad je moguće, koristite staklo za čuvanje i prenošenje vode za piće, a ne plastiku. Apsolutno izbegavajte vodu za piće koja ima jak plastični miris ili ukus.
• Ako koristite magnet, upotrebljavajte magnetno polje na vodu najmanje 20 minuta (u zavisnosti od veličine vaše posude).
• Ako ne koristite centralni sistem za pročišćavanje kuće, ne zaboravite da nabavite dobar filter za tuširanje za uklanjanje hlora iz vode u kojoj se tuširate. Shvatite da je filter na tušu, a ne na kadi. Voda za kupanje (osim ako kadu ne napunite tušem) i dalje će biti toksična.

A šta je sa kupanjem i tuširanjem?

Shodno, poslednje napisanom, želim da vam skrenem pažnju i na vodu kojom se kupate, odnosno tuširate. Naša koža je veliki organ i upija vodu, stoga se ispostavilo da nije dovoljno samo brinuti o vodi koju pijete. Voda kojom se kupate i tuširate podjednako je važna, ako ne i od veće važnosti.

Kroz kožu upijete više hlora u 15-minutnom vrućem tuširanju, nego kad popijete 8 čaša te iste vode tokom dana. I da, nemojte da vas zavara onaj lep sigurni osećaj da ste popili samo flaširanu vodu.